**Posle postavljanja termoizolacije očekujete da zidovi u kući budu topliji. Ipak, površina oko prozora ili vrata i dalje ostaje hladna. Izolacija je zaštitila veći deo zida, ali je spoj prozora i vrata sa zidom ostao slabije obrađen pa toplota kroz njega brže prolazi.

Takvo mesto, kroz koje toplota brže prolazi, naziva se toplotni most. Može nastati i na spoju zida sa pločom, balkonom ili krovom. Pri energetskoj sanaciji važno je obraditi te prelaze, a kanadska pena se zahvaljujući načinu nanošenja i svojim osobinama lako prilagođava nepravilnim površinama. Pravilna obrada tih mesta pomaže da i površine oko prozora, vrata i ploča ostanu toplije.

Šta se dešava na mestu toplotnog mosta?

Toplota prolazi kroz svaki deo spoljašnjeg omotača kuće, ali ne prolazi svuda istom brzinom. Izolovani zid pruža veći otpor njenom prolasku od betonske ploče koja se nastavlja ka spoljašnjoj strani objekta. Na spoju ta dva dela nastaje zona povećanog toplotnog gubitka.

Zimi se posledica toplotnog mosta jasnije uočava. Unutrašnja površina na tom mestu ima nižu temperaturu od ostatka zida. Ako se dovoljno ohladi, vodena para iz vazduha kondenzuje se na njoj. Tamna mrlja i pojava buđi u uglu zato nisu samo estetski problem. Pre krečenja treba utvrditi zbog čega je površina hladna i odakle dolazi vlaga.

Toplotni most na spoju zida i međuspratne ploče

Međuspratna ploča odvaja jedan sprat kuće od drugog i oslanja se na spoljašnje zidove. Ako fasadna izolacija prekrije zid, ali se prekine na ivici ploče, toplota će brže prolaziti kroz beton. U sobi se to može osetiti kao hladna linija uz plafon ili pod.

Kada se izoluje fasada, potrebno je obraditi i spoljašnju ivicu ploče. Izolacija zida treba da se nastavi preko tog mesta, umesto da se postavlja samo na površinama između spratova. Kanadska pena se nanosi direktno na podlogu i prilagođava obliku spoja, pa se njome mogu lako obraditi dostupne nepravilne površine uz ivicu ploče. Važno je da se tako izveden sloj poveže sa ostatkom izolacije, jer pena naneta samo u šupljinu pored ploče ne prekida prolaz toplote kroz sam beton.

Pažnju zaslužuje i donji deo fasade, gde se zid spaja sa podom i coklom. Ako spoljašnja strana nije dostupna, izolacija sa unutrašnje strane zahteva pažljivije planiranje. Njome se menja temperatura postojećeg zida, pa pre radova treba proveriti gde bi mogla da se pojavi kondenzacija.

Kako rešiti toplotne mostove na oko prozora, vrata i balkona?

Kada se postavljaju novi prozori, najviše pažnje obično dobiju staklo i ram. Međutim, važan je i zid oko otvora. Njegove uske površine, koje se zovu špaletne, mogu ostati hladne ako se fasadna izolacija ne nastavi do prozora ili vrata. Hladnoća se tada oseća uz ram ili ispod prozorske daske.

Pri sanaciji se izolacija zida povezuje sa izolacijom špaletni, a spoj rama i zida se zaptiva. Kanadska pena se pri nanošenju širi i ispunjava nepravilnosti uz okvir, pa pomaže u zaptivanju dostupnih spojeva. Ipak, sama pena u zazoru oko rama nije zamena za izolaciju cele špaletne. Pošto je prostor tu ograničen, vrsta pene, debljina sloja i završna zaštita određuju se prema konkretnom otvoru. Ako se već pojavljuje vlaga, pre radova treba utvrditi da li nastaje na hladnoj površini ili potiče od prodora kiše.

Sličan problem javlja se kod balkona. Betonska balkonska ploča nastavlja se iz unutrašnjosti kuće ka spolja, pa toplota može da prolazi kroz nju i pored izolovanog zida. Obrada zida uz balkonska vrata tada nije dovoljna. Potrebno je pregledati ploču i isplanirati izolaciju njenih dostupnih površina. Kanadska pena može da se prilagodi spoju ploče i zida, ali se njen sloj mora povezati sa izolacijom okolnih površina da bi se smanjio prolaz toplote kroz taj detalj.

Problem gubitka toplote kroz krov i u potkrovlju

Na vrhu kuće posebnu pažnju traži mesto gde se krov oslanja na zid. Taj deo naziva se venčanica. Ako je izolacija postavljena između krovnih greda, ali se ne poveže sa izolacijom zida, uz ivicu krova ostaje hladan pojas. Slični prekidi mogu nastati oko krovnog prozora, dimnjaka i cevi koje prolaze kroz krov.

Način izolacije zavisi od toga kako koristite prostor ispod krova. Ako je potkrovlje namenjeno stanovanju, izoluje se krovna konstrukcija. Kanadska pena se nanosi prskanjem i prilagođava prostoru između rogova, pa se njome lako izoluju i nepravilni delovi uz venčanicu i krovne prozore. Ako se tavan ne greje i služi samo za odlaganje stvari, izolacija se najčešće postavlja na tavansku ploču, iznad prostorija u kojima boravite. U oba slučaja sloj pene treba povezati sa izolacijom zida ili drugim slojem koji čini granicu grejanog prostora.

Pre postavljanja izolacije proverava se da li krov prokišnjava i u kakvom su stanju drveni delovi. Vlažnu ili oštećenu konstrukciju prvo treba sanirati. Tek nakon toga se određuju vrsta kanadske pene, potrebna debljina, način zaptivanja i kontrola prolaska vodene pare kroz krovni sklop.

Kako prepoznati toplotni most u kući?

Hladan deo zida ili vlažna mrlja pokazuju gde problem postaji, ali ne otkrivaju uvek njegov uzrok. Vlaga može nastati na hladnoj površini, ali može doći i od prokišnjavanja ili oštećene cevi. Pregled počinje upravo od tog razlikovanja.

Termovizijsko snimanje pomaže da se vide temperaturne razlike na zidovima, podovima i plafonima. Najkorisnije je kada postoji dovoljno velika razlika između temperature u kući i napolju. Snimak zatim treba uporediti sa načinom na koji je kuća izgrađena. Hladna linija duž betonske ploče, na primer, ukazuje na drugačiji problem od male hladne zone oko prolaza cevi.

Kada se utvrdi uzrok, jasniji je i obim radova. Otvor oko cevi može se obraditi lokalno. Prekid izolacije duž cele međuspratne ploče zahteva radove na većoj površini. Završna obrada zida dolazi nakon rešavanja problema koji je izazvao hladnoću ili vlagu.

Kanadska pena za sanaciju toplotnih mostova

Kanadska pena je poliuretanska pena koja se nanosi prskanjem. Nakon nanošenja se širi i prilagođava podlozi. Na taj način ispunjava dostupne šupljine oko greda, rogova i instalacija, kao i nepravilna mesta na kojima je teško uklopiti izolacione ploče.

Njena prednost posebno dolazi do izražaja na spojevima sa mnogo detalja. Tu može da formira neprekinut izolacioni sloj i da zatvori sitne otvore kroz koje prolazi vazduh. Ipak, pre ugradnje treba odrediti gde izolacija mora da se nastavi kako bi obuhvatila ceo problematičan spoj.

Postoje dve osnovne vrste poliuretanske pene. Otvorenoćelijska pena, poput sistema KANNA ThermoMax™, primenjuje se u određenim zidnim i krovnim sklopovima. Zatvorenoćelijska pena, poput sistema KANNA RockSolid™, pogodna je za mesta na kojima su važni veća toplotna otpornost, čvrstoća i kontrola vlage. Vrsta pene i debljina sloja biraju se prema površini koja se izoluje i ostalim slojevima u konstrukciji.

Važno je i gde se pena nalazi u odnosu na grede i metalne profile. Ako se nanese samo između njih, popuniće šupljine, ali će sami profili i dalje prenositi deo toplote. Zbog toga se pri sanaciji posmatra ceo zid ili krov, a ne samo prazan prostor koji treba ispuniti.

Uspešna energetska sanacija počinje pregledom mesta na kojima se spajaju različiti delovi kuće. Kada se utvrdi kako toplota prolazi kroz konstrukciju, kanadska pena može se ugraditi tamo gde će doprineti neprekidnoj izolaciji. Zatražite stručnu procenu svog doma i saznajte koji sistem odgovara vašem objektu.**